Срећа је једно од централних питања људског искуства. Истраживања показују да је постизање среће један од најчешћих животних циљева које људи наводе, што савремена индустрија самопомоћи обилато користи нудећи бројне рецепте за њено постизање. Ипак, психолошка истраживања показују да је однос између трагања за срећом и стварног осећаја благостања много сложенији него што се обично претпоставља. Она показују да срећа није само пролазно осећање радости, већ и начин на који људи тумаче свој живот у целини. Занимљиво је да већина људи у свету извештава да је релативно задовољна својим животом, чак и у врло изазовним друштвено-политичким околностима, док истовремено верује да ће у будућности бити још срећнија него данас.
У оквиру предавања биће приказани и подаци о субјективном благостању грађана Србије: колико смо срећни, како се то мењало током последњих двадесет година и који су кључни фактори тих процена. Узимајући у обзир феномен сталног настојања да се срећа увећа, као и процесе афективног предвиђања и хедоничке адаптације, еволуциона перспектива доноси једну помало провокативну претпоставку: људска психологија није ни еволуирала да би омогућила постизање среће. Позитивне емоције сигнализирају да је нешто корисно за наше преживљавање и да тренутно понашање треба наставити, али трајно стање потпуног задовољства би вероватно смањило мотивацију за деловањем и трагањем за још успешнијим облицима прилагођавања. Због тога људи стално теже новим циљевима, попут већих материјалних ресурса, вишег друштвеног статуса или привлачнијег партнера, ресурса који су током еволуционе историје повећавали шансе за опстанак и репродукцију. Парадоксално, али управо због тога стална потрага за срећом може умањити њен доживљај. Психологија зато нуди скромнију, али реалистичнију поруку: срећа није стање које се једном постиже, већ динамична равнотежа између емоција, очекивања, односа са другима и осећаја смисла.
Током предавања др Ивана Јакшић ће нам представити преглед психолошких истраживања која нуде смернице за успостављање и одржавање ове равнотеже, укључујући и евалуацију неких од популарних стратегија самопомоћи. Улаз је слободан, а пријава није потребна.