Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića, učestvovao je na panelu „Ekonomija po meri deteta" u okviru ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, gde je zajedno sa predstavnicima vodećih kompanija, finansijskog sektora i UNICEF-a razgovarao o ekonomskom značaju ulaganja u decu i mlade.
Govoreći o jazu koji postoji između sistema obrazovanja i potreba privrede, Đorđević je istakao ulogu Palate nauke u premošćavanju ovog jaza, kako je reč o instituciji koja je nastala kao promišljena odluka da se ostavi trajan trag u srpskom društvu.
„Miodrag Kostić je odlučio da izgradi mostove između naučne zajednice, privrede i građana, i darovao je srpskom društvu Zadužbinu vrednu 25 miliona evra. Rezultat je najveći centar za istraživanja i popularizaciju nauke u regionu, na više od 5.500 kvadratnih metara, sa 20 živih laboratorija u kojima studenti, profesori i istraživači rade zajedno, a svakog četvrtka otvaraju svoja vrata za decu, studente i građane", rekao je Đorđević.
U protekloj godini, kroz Palatu nauke prošlo je više od 100.000 posetilaca, organizovano je više od 1.000 planetarijumskih projekcija, na desetine naučnih konferencija i više od 100 javnih događaja. Istraživači sa Elektrotehničkog fakulteta objavili su više od 100 radova u međunarodnim časopisima, a 15% tih radova potpisuju učenici – cilj je da se taj udeo u narednoj godini udvostruči.
Ekonomija po meri deteta – zajednička odgovornost
Panel je zaključen konsenzusom svih učesnika: ulaganje u decu nije samo pitanje društvene odgovornosti, već i dugoročne ekonomske strategije. U zemlji u kojoj gotovo svako peto dete živi u riziku od siromaštva i koja se suočava sa demografskim padom, svaki neostvaren potencijal direktno utiče na buduću konkurentnost.
Zadužbina Miodraga Kostića ostaje posvećena ideji da se taj potencijal ne gubi – „Mi smatramo uspehom trenutak kada se detetu upali lampica. Svaki naučnik koji danas menja svet negde u memoriji ima tačnu godinu, tačan trenutak, tačno mesto gde je po prvi put video da je nauka uzbudljiva. Palata nauke je to mesto. Jer zemlja koja čuva radoznalost svojih mladih, jeste zemlja koja ima budućnost. A budućnost se ne čeka. Ona se gradi, dete po dete, lampicu po lampicu“ zaključio je Đorđević.