Са драматичним отиском човечанства на екосистеме Земље, кроз климатске промене, губитак биодиверзитета и трансформацију пејзажа, концепт антропоцена све више долази у фокус савремених научних и друштвених расправа. Археологија се, као дисциплина усмерена на процесе дугог трајања, налази у јединственој позицији да ову тему расветли кроз анализу дугорочних односа између људи и њиховог окружења, али и кроз преиспитивање дубоко укорењених идеја о људској изузетности и надмоћи над остатком живог света.
Предавање др Иване Живаљевић ће поред искустава прошлости и примера антропоцених односа пред нас поставити и концепт симбиоцена који наглашава међузависност живих бића и потребу за успостављањем равнотеже унутар екосистема.
Да ли захваљујући археолошким записима неких давно прошлих времена можемо постати мудрији и еколошки освештенији захваљујући чему бисмо еколошке односе посматрали не као механичке интеракције објеката, већ као сусрете различитих, међусобно испреплетених светова? Идеја овог предавања није реафирмација племенитих дивљака који живе у складу са природом у дискурс науке, већ подстицање на размишљање о могућим начинима на које би нам другачији начини разумевања света, у чијем фокусу није човек и у којем се односи граде на међузависности, могли бити кључ опстанка живота на Земљи.