Постоји ли бољи дан за разговоре о сујеверју од петка, 13. фебруара? Свако од нас би могао да се сети примера својих малих или широко распрострањених сујеверја, али мало је нас који бисмо знали у каквој су она вези са цртама личности или неизвесношћу.
Сујеверје представља једну од најраспрострањенијих и најотпорнијих форми ирационалног мишљења, присутну у свим културама и историјским периодима. Започињући кратком илустрацијом снажног присуства сујеверја у нашем свакодневном понашању, проф. др Горан Кнежевић ће нас упознати са дефиницијом сујеверја, његовим теоријским одређењем и начинима мерења. Захваљујући чињеници да ћемо о сујеверју имати прилику да учимо од психолога, моћи ћемо да сазнамо више о номолошкој мрежи сујеверја, везама са цртама личности, когнитивним карактеристикама, стиловима мишљења и социо-демографским факторима.
Дискутујући о неурокогнитивним механизмима који стоје у основи склоности ка уочавању образаца и структура у насумичностима, као општег механизма учења и адаптације, биће нам јасније зашто се сујеверје појачава у условима неизвесности, стреса и губитка контроле, те зашто је оно систематски повезано са кризама, сиромаштвом и друштвеном нестабилношћу.
Једна од интересантних тема о којој ћемо имати прилике да чујемо јесте и савремена екологија сујеверја, откривајући нам места на којима оно данас „живи“, укључујући дигиталне медије, теорије завере и псеудонауку. Биће то прилика за анализу односа сујеверја и религије, као и разматрање питања да ли и у којој мери на сујеверна уверења и понашања може да се утиче образовањем и критичким мишљењем. Захваљујући предавању др Кнежевића сазнаћемо да сујеверје није само когнитивна грешка, већ цена која се плаћа за способност учења и тражења смисла у свету који великим делом карактеришу случајност, нестабилност и неочекиване промене.
Улаз је слободан, а пријаве нису потребне.