Да ли су људи у праисторији заиста читали небо? Како су знали када да сеју, где да подигну храм или зашто се Сунце враћа на исто место сваког пролећа? Пре него што су постојали телескопи и сателити, небо је било њихова књига, календар и компас. Кроз распоред камења, оријентацију храмова и положај звезда, древне цивилизације су бележиле ритмове природе и тражиле смисао у небеским појавама. Као наука на раскршћу археологије и астрономије археоастрономија покушава да разуме те давне везе између човека и свемира и како су људи астрономска знања и опажања користили у својој култури, архитектури и веровањима. Током предавања ће нас Бранко Симоновић водити кроз најзанимљивија археоастрономска налазишта и идеје причајући нам о људској проницљивости и вечитом покушају да схватимо ритам света. Да ли су и на који начин звезде водиле наше претке и зашто смо ми престали да их примећујемо?
Предавање ће се одржати у сали Реч. Улаз је бесплатан, а пријаве нису потребне.