Како се времешном здању враћа некадашњи сјај, а истовремено чувају трагови прошлости и приче које они носе?
Палата науке је током обнове добила нови живот. Истовремено је било важно сачувати све оно што је чини посебном. Њену архитектуру не чине само зидови и фасада већ и бројни уметнички и занатски детаљи који сведоче о времену у којем је настала. У њиховој конзервацији и рестаурацији учествовао је велики тим стручњака, међу којима су Јована Јовановић, Милица Анђелић, Драгана Протић и Ненад Богојевић из Центра за конзервацију и рестаурацију.
Током овог сусрета из прве руке ћеш сазнати како изгледа рад на очувању културног наслеђа једног овако сложеног здања.
Шта се ради када је уметничко дело или архитектонски детаљ оштећен, а свака пукотина има своју причу? Како се одлучује шта треба вратити у изворно стање, а шта оставити као сведочанство времена? Које се методе и технике користе када се традиционални занати сусретну са савременом технологијом?
Конзервација и рестаурација нису једноставно враћање старог у ново стање. Оне подразумевају пажљиво читање онога што је сачувано, истраживање материјала и историје предмета, доношење промишљених одлука и проналажење начина да се сачува његова аутентичност.
Стручњаци који су радили на обнови Палате науке говориће о конкретним изазовима са којима су се сусретали током овог великог подухвата, поступцима које су примењивали и томе како изгледа када се наука, уметност, занат и савремена технологија удруже у служби очувања културног наслеђа.
Када данас уђемо у Палату науке – Задужбину Миодрага Костића и видимо њене скулптуре, рељефе, витраже, монументалне слике или старе сефове, пред нама су резултати подухвата који се одвијао далеко од погледа јавности. Иза сваког сачуваног детаља стоји прича о томе како је одолео времену. Зато ћемо у септембру те приче откривати заједно са стручњацима који су помогли да здање у Краља Милана 11 буде сачувано.