Ко смо ми

Историјат зграде

Палата науке налази се у једној од најлепших зграда у центру Београда, саграђеној 1924. године.

Смештена на раскрсници улица Краља Милана и Кнеза Милоша, зграда некадашње Јадранско-подунавске банке већ сто година привлачи погледе својом велелепном куполом, елегантном фасадом и импресивним скулптурама из грчке митологије које красе њену унутрашњост и спољашњост.

Некада је њена раскош била симбол финансијске моћи, а сада је ова монументална грађевина добила нови живот.

Као Палата науке, ово здање
постаје врхунски
простор за научно-истраживачки
рад, али и место на коме
сви радозналог духа могу заволети науку и упознати
открића која обликују
нашу свакодневницу.

Како модернизовати, а очувати стогодишњи драгуљ?

Зграда Палате науке прошла је кроз интензивне радове реновирања фасаде и реконструкције унутрашњости како би постала дом савременој науци и технологији, а посетиоцима могла да пружи непоновљиво искуство, у потпуно оживљеном амбијенту овог бисера београдске архитектуре.

Културно-историјска и уметничка вредност здања старог више од једног века очувана је у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, чији је стручни тим надгледао рестаурацију и конзерваторске радове.

Погледајте како се рађала Палата науке

Историјат зграде

1922 — 1924

Здање настаје по пројекту немачког архитекте Августа Рајнфелса, у хармоничном и одмереном стилу средњоевропског академизма.

1924 — 1946

Зграда служи као седиште Јадранско-подунавске банке, највеће банке на територији Краљевине Југославије.

1946 — 2023

Након престанка рада Јадранско-подунавске банке, простор настањују друге банкарске институције.

2024

Сто година након изградње, здање отвара своја врата као Палата науке у којој владају знање, радозналост и померање граница.

  • 1922 1924
  • 1924 1946
  • 1946 2023
  • 2024

О архитектури зграде

Раскошан фасадни декор овог драгуља наше урбане архитектуре деценијама плени пажњу бројним мотивима из античке грчке културе и архитектуре: јонски стубови и скулптуре божанстава, сирена, воден коњица и риба, као и круна зграде у облику монументалних фигура четири пара врховних морских богова. Топао, жуто-смеђи тон фасада дугује квалитетном природном материјалу, камену званом крушевачки пешчар.

Утицаји класичних елемената видљиви су и у масивној куполи, инспирацији за визуелни идентитет Палате науке. Ова велепна купола од витража издиже се над импресивном централном салом зграде и садржи прстенове који представљају Аполона, док се у самој сали налази скулптура Афродите, дело Петра Палавичина које је данас постало интерактивни део наше изложбене поставке.

Ову зграду краси необична мешавина мотива из различитих стилских епоха, па тако његовим ентеријером више доминира арт деко, што је видљиво у очуваном степеништу од кованог гвожђа са флоралним елементима.

Као нетипично остварење београдске међуратне архитектуре, зграда Палате науке је дуго била на маргини истраживања нашег урбаног наслеђа, али ипак, данас можемо да је проучавамо и ценимо као уметничко дело које јесте.

Захвалност

Посебну захвалност дугујемо Заводу за заштиту споменика културе града Београда, који нам је уступио фотографије из своје архиве, као и аутору фотографија коришћених на овој страници, Угљеши Дапчевићу.