Predavanje osvetljava uzbudljiv, ali izazovan put prevođenja komplikovanih arheoloških i arheometrijskih podataka u vizuelni jezik televizije i filma. U savremenom društvu, mediji više nisu samo usputni posmatrači, već postaju ključni most koji egzaktnu nauku otvara prema široj javnosti. Fokus izlaganja biće na samom procesu transformacije suvih podataka, gde složene laboratorijske analize – poput drevne DNK ili forenzičke rekonstrukcije lica – postaju osnova za razvoj dinamične filmske priče.
Kroz konkretne primere iz produkcije Naučne redakcije RTS-a, proći ćemo kroz ceo krug digitalnog stvaralaštva, od prve scenarističke ideje do primene 3D rekonstrukcija i AI alata. Posebnu pažnju posvetićemo dokumentarnoj i igrano-dokumentarnoj formi, kao idealnim formatima koji uspešno balansiraju između naučne istine i televizijske atraktivnosti. Analiziraćemo kako se arheološke činjenice i tumačenja prošlosti mogu bezbedno utkati u igranu strukturu, a da se pritom ne naruši integritet samog naučnog konteksta. Izlaganje će obuhvatiti i kratak osvrt na to kako domaći naučni dokumentarci komuniciraju sa svetskom publikom na specijalizovanim festivalima arheološkog filma. Prezentacija će se bazirati na praktičnim primerima iz montaže i produkcije, prikazujući kako se grafikom, rekonstrukcijama i igranim segmentima oživljavaju složeni laboratorijski podaci. Poseban osvrt biće posvećen važnosti toga da se naučnici u svojim izjavama izmeste iz teške profesionalne terminologije kako bi njihova poruka stigla do publike. Zaključni deo predavanja ponudiće nekoliko jednostavnih, praktičnih zapažanja o tome kako televizijski zanat može pomoći nauci da postane bliska i razumljiva običnom gledaocu.
Ulaz na predavanje je slobodan, a prijave nisu potrebne.