Како сложени археолошки и археометријски подаци постају разумљива, динамична и визуелно привлачна прича за телевизију и филм?
Предавање осветљава узбудљив, али изазован пут превођења научних података у језик медија. У савременом друштву медији више нису само посматрачи науке, већ постају важан мост између лабораторије, истраживача и шире јавности. У фокусу ће бити процес у ком сложене лабораторијске анализе, попут древне ДНК или форензичке реконструкције лица, постају основа за развој документарне и играно-документарне приче.
Кроз конкретне примере из продукције Научне редакције РТС-а, публика ће имати прилику да види како изгледа цео процес дигиталног стваралаштва — од прве сценаристичке идеје, преко монтаже, до примене 3Д реконструкција, графике и AI алата. Посебна пажња биће посвећена документарној и играно-документарној форми, као форматима који могу успешно да повежу научну тачност и телевизијску атрактивност.
Предавање ће показати како се археолошке чињенице и тумачења прошлости могу пажљиво уклопити у играну структуру, без нарушавања научног интегритета. Биће речи и о томе како домаћи научни документарци комуницирају са светском публиком на специјализованим фестивалима археолошког филма.
Посебан осврт биће посвећен важности јасне комуникације научника у медијима — односно томе како се сложена стручна терминологија може приближити публици, а да порука остане тачна и уверљива. Закључни део предавања понудиће неколико практичних запажања о томе како телевизијски занат може помоћи науци да постане блиска, разумљива и занимљива обичном гледаоцу.
Улаз на предавање је слободан, а пријаве нису потребне.