Може ли архитектура да сачува трагове времена које више не постоји настављајући да живи за време које тек долази?
У септембру, месецу посвећеном културном наслеђу, разговарамо о једној од најзанимљивијих београдских палата међуратног периода – згради некадашње Јадранско-подунавске банке, а данас Палати науке.
Подигнута средином двадесетих година 20. века, ова монументална палата била је грађена да остави утисак сигурности, трајности и моћи, односно особина које су банке желеле да пренесу и својим клијентима. Њена масивна архитектура, раскошна фасада, скулптурални украси и упечатљива угаона позиција учинили су је једном од препознатљивих тачака тадашњег Београда.
Али ова зграда је много више од репрезентативне фасаде. У своје време била је својеврсна паметна зграда опремљена технолошким решењима, попут система унутрашње доставе поште и инсталација за климатизацију, која су тада представљала новину. Зато прича о Јадранско-подунавској банци није само прича о прошлости. Прича о овом здању у ствари је прича о томе како наслеђе настаје, како преживљава промене и како добија ново значење.
Њена историја показује да очување наслеђа не мора нужно да значи заустављање времена. Напротив, понекад је најбољи начин да сачувамо прошлост управо то да јој удахнемо нови живот и омогућимо да настави да живи у садашњости.
Кроз историју и архитектуру овог спектакуларног здања повешће нас Емилија Аћимовић, откривајући детаље које често не примећујемо док поред њега ужурбано пролазимо. Културно наслеђе није само оно што смо наследили. То је оно што смо одлучили да приметимо, разумемо, вреднујемо и сачувамо.
Дођите да заједно прошетамо кроз стару београдску палату и да заједно размислимо о томе шта из прошлости желимо да сачувамо за будућност. Улаз је слободан, а пријаве нису потребне.