Када помислимо на микроорганизме, најчешће помислимо на оне које треба уклонити. Гљиве и бактерије заиста могу да угрозе штафелајне и зидне слике, скулптуре, камене споменике и историјске грађевине. Али да ли су баш сви микроорганизми штетни? Шта ако неки од њих могу да помогну у очувању онога што нам је важно?
У септембру, месецу у којем у Палати науке говоримо о културном наслеђу и његовом путу између прошлости и будућности, осврнућемо се на невидљиви свет микроорганизама који живе на културним добрима. Неки доприносе њиховом пропадању, док други могу да помогну у њиховој заштити. Одређени микроорганизми учествују у уклањању штетних наслага, а други могу да допринесу санирању микропукотина у камену. Због тога научници истражују корисне бактерије као природну алтернативу синтетичким биоцидима – за сузбијање гљива које оштећују културна добра и консолидацију микропукотина.
Поводом Међународног дана микроорганизама, 17. септембра, миколог доц. др Никола Унковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду говориће о иновативним начинима на које микробиологија помаже да сачувамо оно што нам је поверено на чување.
У оквиру пројекта PROTECTA, као и других домаћих и међународних пројеката, др Унковић са тимом сарадника истражује могућности коришћења корисних бактерија у заштити културног наслеђа и борби против гљива које изазивају оштећења.
Можда ће, захваљујући оваквим истраживањима, будућност рестаурације изгледати другачије него што је данас замишљамо. Јер понекад оно што желимо да заштитимо од микроорганизама можемо сачувати управо уз њихову помоћ.
Улаз на предавање је слободан, а пријављивање није потребно.