Колико пута сте прошли поред Палате науке, а да сте заправо видели њену фасаду? Божанства, сирене, рибе, морски коњићи, монументалне фигуре на врху зграде… На њеној фасади живи читав један свет који лако промакне ако ужурбаним кораком идемо својим путем. Али зашто су ту? Шта представљају? Зашто је једна банка своје седиште украсила мотивима из античке митологије? Да ли је та раскош била само питање естетике или је нешто требало да нам поручи?
У септембру, месецу посвећеном културном наслеђу, Лидија Миловановић Хам, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре Народног музеја Србије, повешће нас у мало другачији обилазак Палате науке. Упознаћемо је кроз скулптуре и рељефну декорацију која краси како њену спољашњост тако и ентеријер. Када знамо шта гледамо, иста зграда одједном изгледа сасвим другачије. Можда ћете после овог стручног вођења, следећи пут када прођете улицом Краља Милана, прво погледати навише.
Раскошна фасада и ентеријер некадашње Јадранско-подунавске банке од почетка су били замишљени као много више од архитектонске декорације. У њима се сусрећу архитектура, скулптура, митологија и симболика који заједно причају причу о времену у којем је зграда настала и надањима инвеститора. На фасади палате сусрећемо читав свет античких божанстава и митских бића: Хермеса, Посејдона, Афродиту, Аполона, сирене, морске коњиће и друга бића која као да су изашла из неког необичног каменог пантеона. Посебан део овог скулптуралног програма чине медаљони који персонификују поморство, ратарство, индустрију и трговину. У стварању овог богатог скулптуралног програма учествовали су неки од најзначајнијих вајара југословенског међуратног периода Лојзе Долинар и Тома Росандић, док је у унутрашњости палате своје посебно место добила скулптура Афродите, дело Петра Палавичинија. Али зашто баш Афродита? Хермес? Зашто Посејдон и читав низ морских мотива на згради једне банке? И шта нам све те фигуре говоре о људима који су ову палату замислили и градили?
Заједно ћемо погледати оно што можда свакодневно видимо, али не примећујемо — фигуре, рељефе и детаље који су некада имали своје значење, а данас представљају драгоцен део уметничког и архитектонског наслеђа Београда. Јер културно наслеђе није само оно што смо наследили. То је оно што смо одлучили да препознамо, разумемо, вреднујемо и сачувамо.