Током априла 2026. у Палати науке реализована је изложба „Нулта хипотеза”, прва у оквиру циклуса „Хипотеза”, који истражује односе између уметности и науке.
За све који нису имали прилику да посете изложбу, али и за оне који желе дубље разумевање изложених радова, доступни су транскрипти два стручна вођења кроз поставку са Аном Ереш, ауторком каталога изложбе, и уметницима - стручно вођење са Аном Ереш и Немањом Николићем и стручно вођење са Аном Ереш, Иваном Шулетићем и Марком Марковићем.
Учесници су кроз разговор отворили кључне теме изложбе:
– како се дигитално генерисане слике преводе у мануелну сликарску праксу, као у радовима Ивана Шулетића, који истражује однос између „лажне слике” и наше перцепције стварности,
– како се архитектура може трансформисати у скулптуру кроз систем и модул, као у раду Марка Марковића, који полази од фасаде зграде Генералштаба и развија сопствени „аксиом” скулптуре,
– како се пејзаж претвара у простор концептуалне борбе између фигурације и апстракције, као код Немање Николића, чији радови уводе Маљевичев црни квадрат у савремени контекст кризе и будућности.
Транскрипти откривају шири контекст изложбе: уметност као процес истраживања. Посебну вредност стручним вођењима даје директан глас уметника, који говоре о сопственим дилемама, методама и мотивацијама — од рада са вештачком интелигенцијом и медијским сликама, до математичких принципа у скулптури и личног односа према слици као задатку и медитацији.
Кроз циклус „Хипотеза” Палата науке подржава радове који имају дубоко теоријско утемељење и који нас терају да свет посматрамо аналитички, баш као научници.